Marko Kraljević i Šarac

Kad je Marko Kraljević od vile dobio snagu, trebao mu je i konj. Ali kakav konj može da nosi takvog junaka? Svaki konj na koga bi seo savijao se kao slamka, a Marko je morao da ide peške.

Zato je krenuo od vašara do vašara. Imao je neobičan način da proveri konja: uhvatio bi ga za rep i zamahnuo, a konja bi prebacio preko ramena kao da je jagnje. „Nije za mene“, govorio bi i išao dalje. Trgovci su sklanjali svoje konje čim bi ga videli.

Na jednom vašaru, na samom kraju, stajao je siromašni starac sa mršavim ždrebetom. Ždrebe je bilo bolesno, dlaka mu je bila šarena i čupava, a rebra su mu se videla. Ljudi su prolazili i smejali se: „Ko će to kupiti?“

Marko je ipak prišao, uhvatio ždrebe za rep i povukao. Ždrebe se nije ni pomerilo. Povukao je jače, svom snagom, ali je ždrebe stajalo kao da je od kamena. Marko se nasmejao od sreće: „Evo mog konja!“

Platio je starcu koliko je tražio i poveo ždrebe kući. Hranio ga je najboljim zobom, pojio svežom vodom, češljao i lečio, i razgovarao s njim svake večeri. Ždrebe je raslo i jačalo, a njegova šarena dlaka počela je da sija.

Tako je od bolesnog ždrebeta izrastao Šarac, najsnažniji i najbrži konj za koga se ikada čulo. Pesme kažu da je skakao tri koplja u vis i četiri u dalj, da je razumeo ljudski govor i da je bio uz Marka u svakoj nevolji.

A ljudi sa vašara su još dugo pričali kako su se smejali ždrebetu koje je postalo najslavniji konj u zemlji.

KRAJ