Robin Hud i zlatna strela

Davno, u Engleskoj, u velikoj Šervudskoj šumi živeo je Robin Hud, najbolji strelac u zemlji. Nosio je zelenu odeću, kapu sa perom i luk koji nikada nije promašio. Sa njim je živela njegova vesela družina: divovski Mali Džon, debeli fratar Tak i mnogi drugi.

U to vreme gradom Notingemom upravljao je pohlepni šerif. Uzimao je ljudima poslednji novčić za porez, pa su siromašni gladovali. Robin i družina uzimali bi zlato od šerifovih kočija i vraćali ga siromašnim porodicama. Zato su ga ljudi voleli, a šerif ga je mrzeo.

Šerif je smislio zamku. „Prirediću takmičenje u gađanju“, rekao je. „Nagrada će biti strela od čistog zlata. Robin Hud neće moći da odoli, a kad dođe, uhvatićemo ga.“

Robin je čuo za takmičenje. „To je zamka“, upozorio ga je Mali Džon. Ali Robin se samo nasmejao. Obukao je stari, zakrpljeni ogrtač, stavio kapuljaču preko lica i pošao u Notingem kao običan siromašni strelac.

Strelci iz cele zemlje gađali su metu. Jedan po jedan ispadali su, dok nisu ostala dvojica: šerifov najbolji strelac i nepoznati čovek u zakrpljenom ogrtaču. Šerifov strelac pogodio je sam centar mete. Narod je klicao.

Tada je nepoznati strelac zategao luk. Strela je poletela i pogodila pravo u strelu koja je već stajala u centru, rascepivši je napola. Svi su zanemeli. Šerif je dao zlatnu strelu nepoznatom strelcu, a da nije ni slutio ko je on.

Tek uveče, kad je Robin već bio daleko u šumi, šerif je na svom stolu našao poruku: „Hvala na zlatnoj streli. Tvoj Robin Hud.“ A Robin je zlatnu strelu prodao i novcem kupio hleb za sve siromašne porodice u selu.

KRAJ