Anansi i kutija sa pričama

Nekada davno, pričaju u Gani, u zapadnoj Africi, na svetu nije bilo nijedne priče. Sve priče čuvao je bog neba Njame u velikoj drvenoj kutiji, visoko na nebu. Ljudi uveče nisu imali šta da pričaju deci, pa su večeri bile duge i dosadne.

Pauk Anansi bio je mali, ali veoma pametan. Ispleo je dugu paučinu do neba, popeo se do Njamea i rekao: „Hoću da kupim tvoje priče.“

Njame se nasmejao. „Mnogi su pokušali. Cena je velika: donesi mi pitona Oninija, roj stršljenova Mbora i leoparda Oseba.“ Mislio je da mali pauk to nikada neće uspeti.

Anansi je otišao do reke, gde je živeo piton. Nosio je dugačak štap i sam sa sobom se glasno prepirao: „Duži je! Nije duži!“ „O čemu to pričaš?“ upitao je piton. „Kažu mi da je ovaj štap duži od tebe, a ja mislim da nije.“ Piton se ispružio pored štapa i, da bi se dobro izmerio, dozvolio Anansiju da ga priveže uz štap od glave do repa. Tako je piton bio uhvaćen.

Zatim je Anansi napunio tikvu vodom, popeo se iznad gnezda stršljenova i prolio vodu. „Pada kiša!“ viknuo je. „Brzo, sakrijte se u moju suvu tikvu!“ Stršljenovi su uleteli u tikvu, a Anansi ju je začepio.

Za leoparda je na stazi iskopao duboku jamu i pokrio je granama. Noću je leopard upao u nju. Ujutru mu je Anansi spustio dve jake grane, a čim se leopard popeo na njih, čvrsto ga je vezao paučinom.

Anansi je sve doneo Njameu. Bog neba nije mogao da veruje. „Mali pauk uspeo je tamo gde su veliki i jaki odustali“, rekao je i dao mu kutiju sa pričama.

Anansi je kutiju odneo na zemlju i otvorio je. Priče su se razletele na sve strane, u svako selo i u svaku kuću. Od tada ljudi uveče pričaju priče, a mnoge od njih su baš o lukavom paučku Anansiju.

KRAJ