Arahna i boginja Atina

U jednom malom gradu u Lidiji živela je devojka Arahna. Nije bila ni bogata ni slavna, ali je umela nešto što niko drugi nije umeo: tkala je tkanine tako lepe da su ljudi dolazili iz dalekih krajeva samo da je gledaju dok radi. Njeni cvetovi izgledali su kao da mirišu, a ptice na njenim tkaninama kao da će poleteti.

„Sigurno te je tkanju naučila sama boginja Atina“, govorili su ljudi. Atina je bila boginja mudrosti i zaštitnica svih veštih ruku.

Arahna bi se na to samo namrštila. „Niko me nije učio! Ja tkam bolje i od Atine. Neka dođe, pa da vidimo.“

Jednog dana u njenu radionicu ušla je starica sa štapom. „Dete, lepo tkaš, ali nemoj se hvaliti da si bolja od boginje. Budi skromna.“ Arahna je odmahnula rukom: „Ako je Atina tako vešta, što ne dođe sama da se takmičimo?“

Tada je starica odbacila štap i ogrtač, a pred Arahnom je stajala visoka, sjajna boginja Atina. „Evo me“, rekla je. „Neka počne takmičenje.“

Postavile su dva razboja, jedna pored druge. Atina je tkala sliku bogova sa Olimpa, mudrih i pravednih. Arahna je tkala tako vešto da ni Atina nije mogla da nađe nijednu grešku, ali je na svojoj tkanini ismejala bogove i prikazala ih kao smešne i zle.

Atina se naljutila što je devojka tako ohola. Dotakla ju je maslinovom grančicom i rekla: „Kad toliko voliš da tkaš, tkaćeš doveka.“ Arahna se smanjila, smanjila, dok nije postala mali pauk.

Od tada paukovi po uglovima kuća i po granama tkaju svoje mreže, tanke i savršene. Zato se paukovi i danas na grčkom zovu po Arahni. A kad vidite paučinu na jutarnjoj rosi, setite se devojke koja je bila najbolja tkalja na svetu, ali nije znala da bude skromna.

KRAJ