Tezej i Arijadnin konac

Sećate li se majstora Dedala i njegovog lavirinta na Kritu? U dubini tog lavirinta živelo je strašno čudovište Minotaur, pola čovek, pola bik. Kritski kralj Minos tražio je da mu svake godine grad Atina pošalje sedam mladića i sedam devojaka, koje bi zatvorio u lavirint.

Tezej, sin atinskog kralja, nije mogao da gleda kako njegov narod pati. „Ja ću ići s njima“, rekao je ocu, „i pobediću Minotaura.“ Otac ga je tužno ispratio: „Ako se vratiš živ, podigni na lađi bela jedra umesto crnih, da znam još izdaleka.“

Na Kritu je Tezeja ugledala Arijadna, ćerka kralja Minosa. Videla je koliko je hrabar i odlučila da mu pomogne. „Iz lavirinta niko ne može da izađe, čak i ako pobedi čudovište“, šapnula mu je. „Uzmi ovo klupko. Priveži konac na ulazu i odmotavaj ga dok ideš. Kad budeš hteo nazad, samo prati konac.“

Tezej je tako i uradio. Hodao je kroz mračne hodnike koji su se uvijali levo i desno, gore i dole, a crveni konac se odmotavao za njim. U samom srcu lavirinta našao je Minotaura. Borba je bila duga i teška, ali Tezej je pobedio.

Zatim je namotao konac i, korak po korak, izašao iz lavirinta, gde ga je čekala Arijadna. Poveo je mladiće i devojke, i svi su srećno otplovili sa Krita.

Ali od velike radosti Tezej je zaboravio na očevo uputstvo i nije promenio crna jedra. Stari kralj je izdaleka video crna jedra i veoma se rastužio. Zato Grci i danas kažu da u sreći ne treba zaboraviti na one koji nas čekaju kod kuće.

A kad neko u složenoj stvari pronađe pravi put, i danas kažemo da je našao „Arijadnin konac“.

KRAJ