Prometej donosi vatru

Pre mnogo, mnogo godina, pričali su stari Grci, ljudi nisu imali vatru. Noću su sedeli u mraku, zimi su se smrzavali u pećinama, a hranu su jeli sirovu. Vatru je imao samo Zevs, kralj bogova, visoko na planini Olimp, i nije želeo ni sa kim da je deli.

Među besmrtnima živeo je titan Prometej, čije ime znači „onaj koji misli unapred“. On je voleo ljude. Gledao je kako drhte od hladnoće i bilo mu ih je žao. „Ljudi su pametni“, mislio je, „samo im treba vatra, pa će moći sve sami.“

Jedne noći Prometej se tiho popeo na Olimp. Nosio je dugu, šuplju stabljiku biljke morača. Prišao je Zevsovoj vatri, stavio u stabljiku jednu užarenu iskru i brzo sišao na zemlju, dok su bogovi spavali.

Kod prvih ljudi naložio je vatru. Plamen je zasijao, a ljudi su se najpre uplašili, pa prišli bliže i ispružili ruke. Bilo je toplo! Prometej ih je naučio kako da čuvaju vatru, kako da na njoj peku hleb i meso, kako da kuju metal i prave alat.

Kad je Zevs video da na zemlji svuda gore vatre, strašno se naljutio. Za kaznu je naredio da Prometeja okuju za visoku stenu na planini Kavkaz. Tamo je Prometej dugo, dugo čekao, ali se nikada nije pokajao što je pomogao ljudima.

Posle mnogo godina tuda je prošao junak Herakle. Video je okovanog Prometeja, razbio njegove lance i oslobodio ga. I sam Zevs se na kraju složio, jer je video koliko su ljudi s vatrom postali vešti i pametni.

I danas, kad uveče sedimo pored tople peći ili sveće, možemo se setiti hrabrog Prometeja koji je doneo vatru ljudima.

KRAJ